Iv Sovica

Pošto sam zaboravila da ponesem nešto za čitanje u busu, pretresem knjige koje imam u pdf-u, da vidim šta ima. To su neke knjige koje mi već sto godina stoje na listi za čitanje, a nikako da dođu na red. Nađem Umeće ljubavi i, pošto ju je baš skoro neko u razgovoru pominjao, uzmem da je čitam.

Evo šta kaže From o zaljubljenosti:

Ako dvoje ljudi koji su bili stranci, kao što svi mi jesmo, iznenada dopuste da se zid između njih sruši, osete bliskost, sjedinjenost, taj trenutak sjedinjenja jedan je od najblaženijih, najuzbudljivijih doživljaja u životu. Taj doživljaj je još krasniji i čudesniji za osobe koje su bile usamljene, izolovane, nevoljene. To čudo iznenadne intimnosti često je olakšano ako je spojeno sa seksualnom privlačnošću i zadovoljenjem, ili njima podstaknuto.

Međutim, ta vrsta ljubavi nije po samoj svojoj prirodi trajna. Dva se bića dobro upoznaju, njihova intimnost gubi sve više svoj čudesni karakter, dok njihov antagonizam, njihovo razočarenje i uzajamna dosada ne ubiju i ono što je još preostalo od prvotnog uzbuđenja. Ipak, oni to sve ne znaju na početku: zapravo, oni uzimaju intenzitet zanesenosti, ono »ludovanje« jednoga za drugim, kao dokaz intenziteta njihove ljubavi, dok to može svedočiti samo o stepenu njihove predjašnje usamljenosti.

O ljubavi:

Da ljubav sadrži brigu, najočitije se ogleda u brizi majke za njeno dete. Nikako nas ne bi mogla uveriti da voli svoje dete ako bismo videli da se ne brine za njega, da propušta da ga hrani, kupa, da mu osigura fizičku udobnost. A nas se dojmi njena ljubav ako vidimo da se brine za dete. Tako je i što se tiče ljubavi za životinje ili cveće. Kad bi nam neka žena rekla da voli cveće a kad bismo videli da ga zaboravlja zalivati, ne bismo verovali u njenu »ljubav« prema cveću. Ljubav je aktivna zaokupljenost životom i rastom onoga što volimo. Gde te aktivne zaokupljenosti nedostaje, nema ljubavi.

O davanju:

U području materijalnog davati znači biti bogat. Nije bogat onaj ko ima mnogo, već onaj ko daje mnogo. Sakupljač koji je uznemiren da nešto ne izgubi jeste, izraženo rečnikom psihologije, siromašan, osiromašen čovjek — bez obzira koliko ima. Bogat je svako ko je sposoban da daje. On doživljava sebe kao onoga koji može od sebe preneti drugima: Jedino čovek lišen svega što ne spada u puko preživljavanje ne bi bio sposoban da uživa u činu davanja materijalnih dobara.

Pojma nisam imala da je From takva laganica, da o važnim stvarima piše tako jednostavno i pitko. Ne znam ni sama otkud mi taj utisak, ali uvek mi je on zvučao kao neki smarač. Nasuprot mom pogrešnom predubedjenju knjiga mi je jako prijala, te je privedoh kraju sve čitajući dok smo čekali na granici.
Iznenadilo me je koliko je “aktuelan”, u smislu da stvari kojima se bavi su i dalje aktuelni problemi društva i pojedinaca, kao da je knjigu napisao juče.

Dobar je From, treba poslušati šta ima da kaže. Što se mene tiče, definitivno tražim još nešto njegovo da pročitam.

Za početak, evo meni i vama malog privjua jedne njegove knjige čiji je već i sam naslov fenomenalan – Anatomija ljudske destruktivnosti.

http://kljucnekosti.wordpress.com/2014/11/18/e-fromm-narcisoidnost-vode/