Iv Sovica

Kad sam čula da će Ceca pevati ovde za srpsku Novu godinu, prvo što sam pomislila: Sjajno, bar će se Bojana provesti! Bojana je moja bliska prijateljica, a to je njena omiljena pevačica.

Ja se ionako nikad na trgu nisam provela. Osim činjenice da se bojim petardi, na trg uglavnom nisam išla iz prostog razloga jer za mene ionako nikad ničega nije ni bilo. Ko mi je kriv kad slušam takvu muziku da zbog nje moram putovati van zemlje da bih je čula, ko mi je kriv što ne pripadam većini.

Ljudi su opleli po Ceci iz mnogo razloga. Kao i iz svakog dogadjaja, i iz ovog se vidi šta ljudi učitavaju u njega, borci za kulturu vide kič i neukus turbo-folka, drugi vide pomaljanje jedne od glava stoglave aždaje nacionalizma, treći teror demokratije, četvrti dokaz dominacije jedne partije nad drugom.

Jebe mi se za sve to. Smarate i vi što hejtujete i vi što likujete.

Sinoć sam ležala i gledala BBC-jev dokumentarac o gotik umetnosti, dok su pucale petarde i prštao vatromet. Eto tako proslavih srpsku Novu godinu, i baš mi je bilo fino. Dok je kroz zidove do mene dopirao promukli Cecin glas mislila sam na to kako moja Bojana peva sa njom, kako joj je lepo sa njenim prijateljima, kako se vesele i kako je zaboravila na sve svoje probleme. Bilo mi je drago što je bar neko srećan.

Sigurna sam da je svako od vas imao po jednu Bojanu tamo u masi. Kada biste se samo malo manje koncentrisali na sebe i svoje potrebe a malo više saosećali sa drugima, ta mržnja bi vas mnogo manje jela. Vama bi bilo bolje :)

Srećna vam srpska Nova godina!

Da se manje žderete zbog stvari na koje niste uticali dok ste mogli ;)

Živeli!