Sunđer-metamorfoza

by Iv Sovica

1-woman-cleaning-house-lgn

Pustili mamu iz bolnice. Čim je ušla u kuću krenula prvo da opere ruke. Zastala na vratima kupatila. Kaže: “Šta si ovo uradila wc šolji, izgleda kao nova?” Belinu vidi i bez naočara, jer prosto blješti. Za takav posao ona ne bi imala ni snage, a na mene je, iako me dobro umorio, delovao lekovito. Dok je ona ležala u bolnici ja sam ribala i čistila, dok me ruke i noge nisu ozbiljno zabolele.

Ima to nešto u ribanju, što otpušta tenziju. Ako mi naiđe ona napetost kojoj ne znam uzrok, čim počnem da ribam nešto, osetiću kako popušta: kao da je onaj sunđer u mojoj ruci ventil kroz koji se nervoza ispušta. Ima tih dana kad je jednostavno nemoguće skoncentrisati se na knjigu ili film, kad osećam kao da bih najradije izašla sama iz sebe jer mi je sopstvena koža tesna. Kad mi sve smeta, i samoj sebi smetam. To su idealni dani za sunđer-metamorfozu.

Ne bi se moglo za mene reći da sam opsesivno-kompulzivni lik koji čisti više nego što treba. Najčešće mi je stan u takvom stanju da me malo grize savest što ga ne održavam bolje: vidim po neku flekicu na podu, ali me mrzi da obrišem, vidim paučinu na plafonu ali je ostavljam za sutra (kad mi pajalica bude pri ruci), krovne prozore sam počela da perem dvaput godišnje.

Imam doduše jednu specifičnu fazu u koju upadnem kad se vratim s putovanja. Obično me oduševi čistoća hotela u kom boravimo, sjajne slavine bez ijedne mrlje, glatki podovi i police bez prašine, posteljina koja se menja svaki dan.

Kada dođem iz takvog jednog hrama čistoće, naš stan mi izgleda kao da bi mu dobro došao jedan ribanjac. Onda zasučem rukave i bacim se na spremanje, pokušavajući da ga dovedem u savršen red.

Nije meni do preterane urednosti, ali ima neke harmonije u redu i čistoći. Kada sam bila najdepresivnija, soba mi je bila u najgorem haosu, zgrozim se sad kad pomislim na šta je ličila. Pune pepeljare pikavaca ispod kreveta, čarape na stolu, garderoba i knjige po podu i celoj sobi. Tad mi je to bilo potpuno prirodno stanište, taj moj brlog, znala sam gde mi je šta i to mi je bilo sasvim dovoljno.

A lepo mi je kad se denem u čistom prostoru, taj spoljnji red se preslikava na mene iznutra, smiruje me i čini da stvari u meni izgledaju jasnije.

I tako, kad sam besna, kad ne znam šta ću od sebe, kad se osećam kao da ću pući, i ništa drugo ne pomaže – krenem da sređujem kuhinju ili kupatilo. Najlepši su mi ti poslovi koji uključuju vodu. Lepo kaže Kebra: Voda nosi sve probleme, ja joj zato kažem hvala :D (mada, mislim da nije mislio na vodu iz slavine :D) A rekoše i baje iz Aušvica: Arbajt maht fraj.

Ribanje je najjeftinija, najbrža i najkonstruktivnija terapeutska metoda za otpuštanje tenzije. Mislim da ne pali kod depresije, depresivne ljude bi samo dodatno smorilo, ali kod tih stanja gde biste iz svoje kože a ne možete – nema bolje.

Kad kuhinju dovedem dotle da izgleda kao iz časopisa, rad me potpuno oslobodi. Svane mi. Odmah poželim da i skuvam nešto, u tako čistoj kuhinji postanem u najmanju ruku Džejmi Oliver.

A tek kako je lep osećaj kad završim ribanje kupatila! Pogledam oko sebe i vidim kako sve blista, zbacim sa sebe radnu odeću pa uđem u kadu. Dok mi voda osvežava umorno telo posmatram neoskrnavljenu belinu kade i slavine koje izgledaju kao nove, i osećam se baš kao na odmoru, u nekom lepom hotelu :)

Kad izađem iz kade potpuno sam nov čovek.

Preporođena. Preobražena.