Iv Sovica

Tag: čišćenje

Ne treba kesa

image

Nekada sam u prodavnicama uzimala kese, kad smo M i ja tek počeli da svijamo gnezdo – mislila sam da ću im naći svrhu. Slagala sam ih prvo u jednu kesu u špajzu, pa one lepše u fioku, pa odvajala velike i male. One najobičnije koristila sam za smeće. Kada je kesa u špajzu zamenjena većom, a fioka se napunila, shvatila sam da ne proizvodim toliko smeća koliko dobijam kesa. Taman tad sam dobila od drugara tri reklamne platnene kese (pa još crne!), i rešila da mi jedna od njih uvek bude u torbi. Podsetila sam sebe na moju mamu.
Ona oduvek imala u torbi jedan “novčanik”, koji kad se otvori, iz njega se, poput padobrana, raširi platnena kesa.
Od nje sam dobila prve poduke o čuvanju okoline. Naravno, nije nekakav ekološki fanatik, samo radi onoliko koliko je u njenoj moći. Ne samo što ona sama ne baca smeće okolo, nego je i ljude oko sebe naučila da ne rade to. Uvek sam se pitala kako joj se dâ da ide oko kuće i skuplja smeće koje su drugi ljudi ostavili iza sebe. Papiri od sladoleda, kese, omoti od žvaka… Ne mrzi je, stavi rukavice, izađe napolje i pokupi. Nikada je nisam čula da se ljuti na te ljude (kao što ja umem da se naljutim na bacače smeća), jednostavno uradi to kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Sada kad ne može više to da radi, zamoli mene da uradim umesto nje. Ne odustaje :)

Juče sam otišla u prodavnicu, a u rancu mi naravno platnena kesa. Ispred prodavnice na policama voće i povrće. Uzela sam dve banane, dve narandže i upakovani paradajz koji se ne meri. Ušla u prodavnicu držeći sve to u rukama, prilazeći vagi za merenje. Kad sam bila na metar od vage, prodavačica koja je bila tu iskolači oči na mene i prodera se: “A kese?! Gde su kese?! Zašto nisi uzela kese?! KAKAV JE TO NAČIN!”. Ton je bio toliko neprijatan i arogantan da sam odgovorila samo:
“Ja ne koristim kese.”
To sam rekla smireno, kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

Ja ne koristim kese.

Pošto u džepu od torbe skoro uvek imam neku od tih svojih platnenih kesa, kao papagaj svaki dan ponavljam: “Ne treba kesa.”
U početku sam se trudila da svima objasnim zašto neću kesu, bukvalno sam se pravdala, a onda sam na fejsu videla stranicu koja se zove jednostavno: Ne treba kesa. Odmah sam prisvojila tu jednostavnu rečenicu, i manula se pravdanja. Samo se osmehnem i izgovorim to.

Ovi iz komšiluka već znaju, ali sa ostalim prodavcima se bukvalno moram ubeđivati.

Često mi kažu: “Ali besplatne su!”

Na to odgovorim: “To mi je nebitno.”

O ljudi moji, govno da vam daju i kažu besplatno je, da li biste ga uzeli?!

Ko je tu lud?

image


Sunđer-metamorfoza

1-woman-cleaning-house-lgn

Pustili mamu iz bolnice. Čim je ušla u kuću krenula prvo da opere ruke. Zastala na vratima kupatila. Kaže: “Šta si ovo uradila wc šolji, izgleda kao nova?” Belinu vidi i bez naočara, jer prosto blješti. Za takav posao ona ne bi imala ni snage, a na mene je, iako me dobro umorio, delovao lekovito. Dok je ona ležala u bolnici ja sam ribala i čistila, dok me ruke i noge nisu ozbiljno zabolele.

Ima to nešto u ribanju, što otpušta tenziju. Ako mi naiđe ona napetost kojoj ne znam uzrok, čim počnem da ribam nešto, osetiću kako popušta: kao da je onaj sunđer u mojoj ruci ventil kroz koji se nervoza ispušta. Ima tih dana kad je jednostavno nemoguće skoncentrisati se na knjigu ili film, kad osećam kao da bih najradije izašla sama iz sebe jer mi je sopstvena koža tesna. Kad mi sve smeta, i samoj sebi smetam. To su idealni dani za sunđer-metamorfozu.

Ne bi se moglo za mene reći da sam opsesivno-kompulzivni lik koji čisti više nego što treba. Najčešće mi je stan u takvom stanju da me malo grize savest što ga ne održavam bolje: vidim po neku flekicu na podu, ali me mrzi da obrišem, vidim paučinu na plafonu ali je ostavljam za sutra (kad mi pajalica bude pri ruci), krovne prozore sam počela da perem dvaput godišnje.

Imam doduše jednu specifičnu fazu u koju upadnem kad se vratim s putovanja. Obično me oduševi čistoća hotela u kom boravimo, sjajne slavine bez ijedne mrlje, glatki podovi i police bez prašine, posteljina koja se menja svaki dan.

Kada dođem iz takvog jednog hrama čistoće, naš stan mi izgleda kao da bi mu dobro došao jedan ribanjac. Onda zasučem rukave i bacim se na spremanje, pokušavajući da ga dovedem u savršen red.

Nije meni do preterane urednosti, ali ima neke harmonije u redu i čistoći. Kada sam bila najdepresivnija, soba mi je bila u najgorem haosu, zgrozim se sad kad pomislim na šta je ličila. Pune pepeljare pikavaca ispod kreveta, čarape na stolu, garderoba i knjige po podu i celoj sobi. Tad mi je to bilo potpuno prirodno stanište, taj moj brlog, znala sam gde mi je šta i to mi je bilo sasvim dovoljno.

A lepo mi je kad se denem u čistom prostoru, taj spoljnji red se preslikava na mene iznutra, smiruje me i čini da stvari u meni izgledaju jasnije.

I tako, kad sam besna, kad ne znam šta ću od sebe, kad se osećam kao da ću pući, i ništa drugo ne pomaže – krenem da sređujem kuhinju ili kupatilo. Najlepši su mi ti poslovi koji uključuju vodu. Lepo kaže Kebra: Voda nosi sve probleme, ja joj zato kažem hvala :D (mada, mislim da nije mislio na vodu iz slavine :D) A rekoše i baje iz Aušvica: Arbajt maht fraj.

Ribanje je najjeftinija, najbrža i najkonstruktivnija terapeutska metoda za otpuštanje tenzije. Mislim da ne pali kod depresije, depresivne ljude bi samo dodatno smorilo, ali kod tih stanja gde biste iz svoje kože a ne možete – nema bolje.

Kad kuhinju dovedem dotle da izgleda kao iz časopisa, rad me potpuno oslobodi. Svane mi. Odmah poželim da i skuvam nešto, u tako čistoj kuhinji postanem u najmanju ruku Džejmi Oliver.

A tek kako je lep osećaj kad završim ribanje kupatila! Pogledam oko sebe i vidim kako sve blista, zbacim sa sebe radnu odeću pa uđem u kadu. Dok mi voda osvežava umorno telo posmatram neoskrnavljenu belinu kade i slavine koje izgledaju kao nove, i osećam se baš kao na odmoru, u nekom lepom hotelu :)

Kad izađem iz kade potpuno sam nov čovek.

Preporođena. Preobražena.

<span>%d</span> bloggers like this: