Halloween

10352996_10204367708245798_881211227526217114_na1

Vidim ovih dana, najaktivnije su dve struje na fejsbuku. Oni koji kače svoje slike sa halloween maskenbala, i hejteri koji ne mogu da se načude zašto to ljudi rade. Hejteri nariču ovako po svojim statusima: O zašto smo pobogu preuzeli nešto tako debilno od glupih Amerikanaca? Zar mi Srbi nemamo svoje divne slave koje možemo da slavimo, zašto bismo proslavljali taj satanistički praznik? Zašto bi se odrasle osobe oblačile u kostime i pravile budale od sebe?

Pa dragi hejteri, odakle da počnem sa objašnjenjem?

Setite se, maskenbali postoje otkako je sveta i veka, ne pod tim imenom, ali postoje. Prvobitno su ljudi stavljali na sebe životinjske glave, kože, mazali se bojama i igrali u religijske svrhe. Kada je hrišćanstvo potisnulo paganizam karnevali i svečanosti pod maskama služili da se ljudi oslobode svakodnevnih društvenih stega, tu jednu noć društvene norme su prestajale da postoje. Od drevnih vremena do danas ljudi nastavljaju da nalaze razloge da se bar jednom godišnje maskiraju i provode.

Svako od nas u sebi nosi jedno dete (i odraslu osobu, i roditelja, ali sad ne bih o tom). Dete u nama želi da se igra, da se opusti, da bude slobodno. Najlakše je biti slobodan kada si pod maskom. Osim toga, ljudima je potrebno da se malo odmore od samih sebe, da budu neko ili nešto drugo. Zašto je toliko teško to shvatiti?

Prvi put sam bila na jednom maskenbalu tek pre nekoliko godina. Oduševila me je neposrednost ljudi, lakoća kojom se stupa u komunikaciju, prave poznanstva. Ove godine nisam imala volje da se maskiram, ali nisam želela da propustim jedno od retkih večeri u godini kada su ljudi ono što jesu, ili žele da budu, nesputani nametnutim pravilima ponašanja.

Kako je izgledao moj 31. oktobar?

U toku dana nalazim se na kafi sa prijateljicom koja mi donosi nekoliko maski, da izaberem koju bih nosila. Uzimam jednu, ali kada je donesem kući shvatim da ću verovatno vrlo kratko da je nosim na licu, a ostatak večeri neću znati šta sa njom, i samo će me smarati da je nosim u ruci ili mislim gde je.

U poslednji čas iskopavam iz ladice stara vampirska sociva, ogrlicu iz gotičarske faze, oblačim crnu haljinu i navlačim čipkaste rukavice. Sasvim sam pristojna vampirica. Mogu da prodjem. Šteta što u gradu nema ultraljubičatih neonki, moja sočiva svetle u mraku ako do njih dopire uv svetlost. Sa očima koje svetle u mraku bila bih vampir nad vampirima, vrhovna vampirica, da ne kažem – vrh.
Atmosfera u gradu je sjajna. Iako su ljudi otkačeni, oseća se neki svečani štimung, podseća me na novogodišnje veče. Prohladno je, ali grad je pun i ljudi su veseli.

Setih se da Halloween i potiče od Samhaina, keltske nove godine. Ako se dobro sećam, Kelti su verovali da se tu noć prolaz izmedju dva sveta otvara i mrtvi hode zemljom. Ljudi se maskiraju da zaplaše i oteraju zle duhove, tako neka priča.

Dok hodamo divimo se i čudimo maskama drugih ljudi. Kakva kreativnost! Kakva genijalnost! Trebalo se toga dosetiti! Trebalo je osmišljeno sprovesti u delo, napraviti sve te fantastične stvari! Ljudi se upoznaju, komentarišu maske, raspituju se kako je nešto napravljeno, ili samo žele da se slikaju, da ponesi kući trofej u vidu snimljenih piksela. Trofej će biti okačen na fejs ili neku drugu društvenu mrežu, ako ne završi u mraku hard-diska.

Na žurci ljudi konačno đuskaju, skaču, ludiraju se, konačno izlazak liči na izlazak a ne na žurku u domu penzionera. I tako je u svakom klubu gde su ljudi pod maskama.

Hejteri moji, da mi je da vidite ljude u ovom izdanju. Konačno se zabavljaju! Konačno komuniciraju! Smeh je iskren, detinji i bezazlen. Ljudi su oslobodili decu u sebi i ta deca se srećna igraju.

Verujte mi, ništa loše nema u ovome, ne vidim da vas to na bilo koji način oštećuje.

minerva

Vi budite ozbiljni, dostojanstveni, ozbiljni, u skladu sa svojim godinama i zvanjima, ozbiljni, mudri, savesni, i opet ozbiljni. Ozbiljno slavite svoje slave, pravite praznike u kojima poštujete vaše ozbiljne porodične vrednosti, i ozbiljno i taj dan mudrujte i rešavajte ozbiljne svetske probleme.

A nas pustite da se malo opustimo, pustite nas da se ozbiljno opustimo.